Home

 

 

Ceo svet govori o tragediji jevrejskog naroda. Malo ko govori o tragediji Roma, malo ko zna da je i u logori Trijeg Rajha patio i 3,5 miliona Roma.

Istoričari zaboravljaju ovo tri i po milion Roma koji su bili nestali u dima krematorijuma ili polomljeni od Nacija. Međutim, to je čičinica - u većim delima koji obrađuju svetske koncentracione logore.

Romi su narod premijoj istoriji nije bila čista, prema kojoj je bila i naučna surova. Bez obzira što su doživeli i proživeli mnoge izuzetno teške stanove, mnoge kontinuirane oslobađanja, mnoge ponižavanja, progone i pogrome, iako su ostali izrazito ponosan narod.

Potrebno je da se skloni da u današnjem vremenu ideologija raste mržnje i nasilja postoje u glavnoj pojedinini i grupi i da se stanu da smanje nasilje nad Romima samo zato što su Romi. Neophodno je da se jasno i glasno borimo protiv takvih neonacističkih ideja i pojave dana, ovde u Srbiji, u Evropima.

Svima mi koji žele da živimo u društvima koji se odlikuju humanim vrednotama, demokratijom i ravnopravnošću svih ljudi, mora se ustati protiv ideologije nasilja.
Ne mogu mirno i žutke da gledam kako se ideje nazizma opet šire i kako se novči zločini poriču. Ko zaboravi istoriju, taj rizkuje da je novo.

Kao evropski imamo zajedničku odgovornost i osigurati da se zlocini iz prošlosti prepoznaju i da je lekcija naučena i da se ova istorija ovi zločini nikad ne ponove, tolerancija i poštovanje moram osnovati naše društvo.

Evropski parlament je ovaj datum 2. Avgust, koji je uzima kao znak obilježavanja Roma i Sintija, primio je u aprilu 2015. usvojio Rezoluciju o antikinacionalizmu u Evropima i priznavanje sjećanja na genocid nad Romima u Drugom svjetskom ratu na nivou Evropske unije.

U pomenutu Rezoluciju je istaknuta i potreba borbe protiv antikiginizma na svome nivou i svima sredstvima. '' Zakljucio je Damjanovic.

Na sjednici Svetske organizacije Roma, generalni sekretar Bajram Haliti, dao je predlog da se ovaj dan, 2. Avgust, ne zove Porimosos, veci Romicid, dana su genocid nad Romima, sto je jednako prihvaceno.

Takodje je pokazao idejno rješenje kako bi Romocid (Romski cvet prokos) izgledao.
- slika u prilogu.

 

 

 

Beograd, 02.08.2017.

Sekretarijat za informisanje